• Image 1
    Image 2
    Image 3
    Image 4
    Image 5
    Image 6

ČLANCI

Istorija brente “LT40”: Nadogradnje glavnog motora

4. avgust 2022.

Istorija brente “LT40”: Nadogradnje glavnog motora

Glavni motor brente jedna je od najkritičnijih komponenti, koja stvara snagu potrebnu za efektno rezanje trupaca. Motori ugrađeni u prve brente “LT40” početkom 1990-ih bili su ekonomični i relativno jaki. Ipak, što je najvažnije, savršeno su odgovarali laganoj i kompaktnoj konstrukciji mobilne brente.

Tipična pilana iz kasnih 1980-ih radila je na teškoj i zastareloj stacionarnoj brenti,  koja nije imala nikakve veze sa efektnom proizvodnjom drva. Stara tehnologija stvarala je visoke ekonomske troškove i negativno uticala na prirodu. Glavni motori koji su se tada koristili trošili su puno energije, a njihov rad se trošio i na proizvodnju drvne sečke i piljevine. Ovi motori su uglavnom bili električni, predimenzionirani, s karakterističnim rebrima za hlađenje, zbog čega su delovali moćno, ali zapravo su imali relativno malu snagu u odnosu na svoje impresivne veličine.

Ogromna promena desila se sa pojavom motora ugrađenim u brente “LT40”. Suprotno svojoj maloj veličini, proizvodili su dovoljno energije, nisu trošili mnogo goriva i bili su jednostavni za rukovanje. Sa odgovarajućim glavnim motorom, koji proizvodi dovoljno konjskih snaga, tanki, uski list tračne testere koja reže trupac, mogla bi se lako proizvesti daska sa savršeno ravnom površinom.



Motori sa sagorevanjem u pilanama “LT40”

Prve pilane “LT40” koje su stigle u Poljsku 1990-ih bile su opremljene benzinskim motorima koje je isporučio američki “ONAN”. Bio je to 2-cilindrični boxer motor s velikim zamajcem od livenog  gvožđa, koji je bio jačine 24 KS. Rečeno je da je motor čvrst i pouzdan - bio je jednostavne konstrukcije i dobro je radio u svim vremenskim prilikama.

Godine 1992. Wood-Mizer je predstavio prvi dizel motor proizvođača “ACME Motori”. Ovaj talijanski motor je bio jačine 20 KS; međutim, nije naišao na odobrenje korisnika zbog čestih kvarova, „Motori preduzeća ACME Motori možda su izgledali lepo i bili su kompaktni, ali nisu se dobro pokazali u radu. Dizajnirani su uglavnom za građevinske mašine, kao što su električni generatori ili strojevi za malterisanje, gde su radili stabilno . U brenti je taj motor dobro radio pri malom broju obrtaja, ali kad se list tračne testere uključio i motor počeo raditi pod opterećenjem, izgubio je ujednačen i stabilan ritam rada,” objašnjava Robert Fret, iskusni stručnjak za korisničku službu.

Raspon motora sa unutrašnjim sagorevanjem proširio se 1996. uvođenjem talijanskog dizel motora Lombardini, dostupnog u dve verzije - 30 i 40 KS. Ovaj je motor zahtevao više pažnje i brige tokom rada i nije se dopao kupcima. Njegova glavna slabost bila je često pregrevanje glave i neispravan sastav ubrizgavanja goriva.

Godine 2000. Wood-Mizer pilane dobile su japanske dizel motore od “Kubote”, brzo stekavši popularnost među korisnicima. Ovi su motori bili jednostavne konstrukcije, pouzdani i radili su besprekorno u gotovo svim klimatskim uslovima. Bregasta osovina je konstruisana na zupčanicima i nije zahtevalo servisiranje. „Kada smo predstavili Kubota motore, svi problemi s motorom su nestali. U proteklih 20 godina mogu se setiti samo dva velika kvara ovih motora prijavljenih našem odelenju,” kaže Dariusz Kujawa, rukovodilac službe za korisnike koji je u Wood-Mizeru od ranih 1990-ih.

Zbog ograničenja prema visokim standardima emisije, motori “Kubota” D33 i D42 više nisu u EU. Ipak, još uvek se prodaju u Aziji i Africi.

Poslednjih nekoliko godina dominantni glavni motor u pilani LT40 isporučuje “Kohler”, proizvođač dokazanih i pouzdanih benzinskih motora.
 



Elektromotori u pilanama LT40


Prvi elektromotori za brentu “LT40” za evropsko tržište stigli su 1991. godine. Američki “Baldor” (11 kW) motori s klasičnim startnim mehanizmom imali su reputaciju izdržljivih i pouzdanih jedinica, relativno jakih u upoređenju sa njihovom malom veličinom. „Prvi električni motori iz Baldora ostavili su utisak na naše kupce. Bili su lagani i kompaktni, s glatkim glavnim blokom bez ikakvih rebara. Ljudi nisu mogli verovati da tako mali motor može proizvesti toliku snagu,” priseća se Robert Fret.

Brenta “LT40” iz ranih 1990-ih sa trofaznim elektromotorom bila je spojena sa 12V DC instalacijom za mehanizam za uvlačenje glave brente i funkcije hidrauličnog ležaja. U praksi je to značilo da, iako je pilana bila opremljena AC glavnim motorom, bili su potrebni  i bateriju od 12 V i alternator za njeno punjenje. „To je izazvalo mnogo kontroverzi među našim kupcima jer nisu mogli sasvim razumeti zašto je pilani s glavnim električnim motorom potreban dodatni alternator,” kaže Robert Fret.

Tih je dana temeljna nosiva ploča za glavni motor bila univerzalna, što je vlasniku omogućilo da po potrebi promeni glavni motor sa benzinskog na električni. Služba za korisnike često je to radila umesto korisnika. Cela operacija zamene glavnog motora trajala je samo 2 sata.

Potpuni prelaz na napajanje naizmeničnom strujom u LT40 dogodio se 1998. godine i predstavljao je vrlo značajnu tehničku nadogradnju brente. Ova izmena omogućila je jedinstvenu električnu instalaciju od 380 V bez alternatora i baterije. Nova instalacija poboljšala je i proširila rad funkcije hidraulike postolja. U naizmeničnim performansama brente “LT40” nije bilo potrebno podmazivati konektore u bubanjskim prekidačima, što je bio uslov u naizmeničnim performansama - bila je to efikasna izmena sa tačke gledišta rukovaoca.





Kome treba benzinski motor, a kome električni?


Osnovna inženjerska postavka očeva brente “LT40”, Dona Laskowskog i Dana Tekulvea, bila je stvoriti laku i kompaktnu mašinu koja bi omogućila rezanje trupaca na bilo kom mestu, tako da je ideja o korišćenju motora sa sagorevanjem bila itekako opravdana. Dodatno, teritorijalne udaljenosti u SAD-u su veće nego u Evropi, gustina naseljenosti u gradovima i selima je drugačija, a cene benzina su uvek prihvatljivije.

Međutim, situacija u nekim evropskim zemljama (npr. Poljska) bila je drugačija. Korisnici pilana često su radili u blizini kuća  gde su lako mogli produžiti električne kablove. Elektromotor Baldor bio je poznat po jednostavnoj konstrukciji i minimalnom održavanju, za razliku od benzinskog motora koji je zahtevao sezonsku promenu ulja i filtera. Mnogi su se kupci odlučili za kupovinu mobilne brente “LT40” sa elektromotorom imajući na umu da kabel za napajanje uvek moraju nositi  gdegod idu sa svojom pilanom.



Danas

Brenta Wood-Mizer “LT40” danas se nudi u benzinskoj i električnoj verziji u nekoliko opcija snage. Vlasnik može slobodno izabrati koja opcija snage bi odgovarala njegovim pilanskim potrebama i odlučiti se za jednu od električnih verzija 11, 15 ili 18,5 kW, Kohler plinske motore 14-38 KM ili Kubota diesel motor D25.

Vredi je spomenuti izuzetan pogonski prenosni mehanizam, koji se izdvaja od ostalih pilana u seriji. Odvojen je od komore  kako bi se zaštitio od prljavštine i piljevine nastale u procesu rezanja. Prenos snage sa osovine glavnog motora na točak sa listovima tračne testere vrši se izdržljivim unificiranim pogonskim remenom  spojenim sa mehanizmom spojke – bilo standardnom ručnom spojkom koja uključi tračnu testeri ili opcijskom automatskom spojkom kontrolisanom elektronički.



***

Name:
Email:
Subject:
Message:
x

WOOD-MIZER NOVOSTI

Otvorili ste stranicu novosti Wood-Mizer kompanije – svetskog lidera u proizvodnji trakastih testera i mašina za sečenje. Ovde možete naći novosti, savete o upotrebi opreme i intervjue sa vlasnicima mašina.

Svaka priča – poslovna ideja ili novi pristup  vam otvaraju nove mogućnosti u razvoju vašeg posla. Ako ste u potrazi za novim tehnologijama ili razmišljate o novom projektu – na pravom ste mestu!

WOOD-MIZER NOVOSTI

NOVINE

Newsletter

Ukoliko Vam se sviđa ovaj članak, nemojte propustiti sledeće! Dobijajte mesečne novosti i članke od Wood-Mizera u inbox.

Prijavite se